dakle-govno, reche chika Laza.

govno, slozi se on.

pitaju adriana neki likovi sa sve kamerom neko novinarsko pitanje na sred ulice. bitno je za pricu da je jezik u upotrebi do tad-srpski.

adrian kaze-sorry guys, i dont speak russian.

neki likovi se ne daju zbuniti i brze bolje pitaju, verovatno isto pitanje, al na engleskom.

sorry guys, i dont speak french either, odgovara adrian i odlazi, nonsalantno.

this is not the best post ever written, its just a tribute.

u dvoristu jednog dobrog domacina novoozidani bunar. ima li vode, pitam.

nema, kaze, bio je zec...

šta su, iz Vašeg iskustva i zapažanja, glavne razlike u mentalitetu Japanaca i ljudi iz Srbije? (pitanje Milana Mišića, novinara Politike)

U suštini smo isti, razlike su samo u nekim detaljima. Na primer, mi za sebe kažemo da smo skromni. To isto tvrdite i vi. Ali razlika u skromnosti je velika. (odgovor Tadaši Nagia, dosadašnjeg ambasadora Japana u Srbiji)

tekst objavljen u Politici od 26.12.2008., str 4.

ispostavlja se da uci u ritam nije toliko tesko koliko neocekivano.

kad plivam, tesko mi je da odlucim cega se vise plasim-velike bele ajkule ili cudovista iz loh nesa.

kako da, ako nekom ne verujem da su ga oteli vanzemaljci, nekom drugom verujem da je vino dobro?

pionir iz subotice ne proizvodi vise krem tablu "wigwam". znate, mala braon omotnica sa indijancem featuring. i, jelte, wigwamom (da se neko ne nadje pametan-tipijem). i fenomenalno slatka stvarcica. i-nema.

pitam ja njih, zasto? kazu-ne prodaje se... i cude se ljudi sto pitam. sta znam, svidjala mi se..

pitam ja sad vas-da li ste za to da nabacimo jednu malu anketicu (mislim, ako neko ume a voleo bi da se wigwam vrati u potrosacku korpu..) pa da vidimo sta kaze blog-narod.

evo, prvi glasam za!

distanca rikvajerd. jedna od onih lekcijica koje istoricari prosipaju okolo. sacekaj malo. godina, dve, pet, pa onda vidi sta je i kako bilo. kontam, za veeelike stvari, tipa prve ljubavi, druge ljubavi, bilo koje ljubavi. tu stvarno treba otklon, glava ne radi kako valja u datom trenutku, srce i ini (polu-unutrasnji) organi rade overtime, pa zato valja sacekati.

dalje kontam, kad je veeeliki koncert u pitanju, onda ne mora bas godina dana. ili pet. dosta i nedelju dana. subjektivan dozivljaj, ne mora se naglasavati valjda. nije mi trebalo pet godina da shvatim da sam se extra presao kad nisam otisao na koncert manu chaoa 2002 na tashu. zbog tog koncerta sam odrastao u smislu da sam sad vece dete nego ranije i da mi opet nije neophodno drustvo za svaku igru. zato sam vec nesto kasnije solo isao okolo da vidim dilana boba. pa onda i nik kejva, a tad je moj mali bata vec bio dovoljno veliki da ide sa mnom. svetle takvi momenti na nekoj mentalnoj mapi, kao rurska oblast na google night. zato nije nista cudno bilo sto je bilo toliko koncerata na kojima se ljudi dobro osecaju, sto je bilo vec puno exita. trebalo nam je. stvarno nam je trebalo. sto se mene tice, mogu ti ljudi slobodno da zatvore radnju, ne bih im zamerio. ne bi valjalo, svakako, ali sad, jelte dramatizujem. mogli bi prvo da dovuku radiohead, eto bas u vreme exita ne sviraju nigde.. a mogu i solo, malo kasnije. ozbiljno.

4 juna je bilo sjajno u beogradskoj areni. sudeci po vidjenom ne znam kome je bilo bolje, ljudima dole ili mr nicku gore. nista me ne cudi. bio sam vec na dovoljno koncerata po belom svetu da mi na kraju koncerta bude jako zao sto nije u srbiji, pa da se rusi hala jer bismo mi jos. pa sta ako su svirali dva i po sata. jos samo muddy water... napolju toga nema, oni mu nekako dodju izblazirani. uostalom, ovo nije prica o njima. neko je skoro objasnjavao kakav glas ima kejv. kako dopunjuje muzicare svog benda. kao bbking i lusil. taj rad. ne znas sta je sta-muzika. i energija. uf. lepo rece covek, vidimo se opet, za ten jirs. pa se brze bolje predomislio. za tu jirs. cisto da malo zafali. nemam ja nista protiv. mogao je odma sutra, da se ja pitam.

a dilan je isto blizu. neka ga. secam se koncerta u pesti pred praznom halom, kad nije mogao da sakrije razocarenje. covece, kakva je ta masa kad ih ne zanima dilan. nadam se da se to kod nas nikad nece desiti. zamisli da dodje bbking sa lusil i unutra bude sto ljudi. dobro, los primer, svirka bi garant bila do jaja. na kraju krajeva, u mojo i ne moze da stane puno vise ljudi.

dakle-govno, reche chika Laza.

govno, slozi se on.

pitaju adriana neki likovi sa sve kamerom neko novinarsko pitanje na sred ulice. bitno je za pricu da je jezik u upotrebi do tad-srpski.

adrian kaze-sorry guys, i dont speak russian.

neki likovi se ne daju zbuniti i brze bolje pitaju, verovatno isto pitanje, al na engleskom.

sorry guys, i dont speak french either, odgovara adrian i odlazi, nonsalantno.

this is not the best post ever written, its just a tribute.

u dvoristu jednog dobrog domacina novoozidani bunar. ima li vode, pitam.

nema, kaze, bio je zec...

šta su, iz Vašeg iskustva i zapažanja, glavne razlike u mentalitetu Japanaca i ljudi iz Srbije? (pitanje Milana Mišića, novinara Politike)

U suštini smo isti, razlike su samo u nekim detaljima. Na primer, mi za sebe kažemo da smo skromni. To isto tvrdite i vi. Ali razlika u skromnosti je velika. (odgovor Tadaši Nagia, dosadašnjeg ambasadora Japana u Srbiji)

tekst objavljen u Politici od 26.12.2008., str 4.

ispostavlja se da uci u ritam nije toliko tesko koliko neocekivano.

kad plivam, tesko mi je da odlucim cega se vise plasim-velike bele ajkule ili cudovista iz loh nesa.

kako da, ako nekom ne verujem da su ga oteli vanzemaljci, nekom drugom verujem da je vino dobro?

pionir iz subotice ne proizvodi vise krem tablu "wigwam". znate, mala braon omotnica sa indijancem featuring. i, jelte, wigwamom (da se neko ne nadje pametan-tipijem). i fenomenalno slatka stvarcica. i-nema.

pitam ja njih, zasto? kazu-ne prodaje se... i cude se ljudi sto pitam. sta znam, svidjala mi se..

pitam ja sad vas-da li ste za to da nabacimo jednu malu anketicu (mislim, ako neko ume a voleo bi da se wigwam vrati u potrosacku korpu..) pa da vidimo sta kaze blog-narod.

evo, prvi glasam za!

distanca rikvajerd. jedna od onih lekcijica koje istoricari prosipaju okolo. sacekaj malo. godina, dve, pet, pa onda vidi sta je i kako bilo. kontam, za veeelike stvari, tipa prve ljubavi, druge ljubavi, bilo koje ljubavi. tu stvarno treba otklon, glava ne radi kako valja u datom trenutku, srce i ini (polu-unutrasnji) organi rade overtime, pa zato valja sacekati.

dalje kontam, kad je veeeliki koncert u pitanju, onda ne mora bas godina dana. ili pet. dosta i nedelju dana. subjektivan dozivljaj, ne mora se naglasavati valjda. nije mi trebalo pet godina da shvatim da sam se extra presao kad nisam otisao na koncert manu chaoa 2002 na tashu. zbog tog koncerta sam odrastao u smislu da sam sad vece dete nego ranije i da mi opet nije neophodno drustvo za svaku igru. zato sam vec nesto kasnije solo isao okolo da vidim dilana boba. pa onda i nik kejva, a tad je moj mali bata vec bio dovoljno veliki da ide sa mnom. svetle takvi momenti na nekoj mentalnoj mapi, kao rurska oblast na google night. zato nije nista cudno bilo sto je bilo toliko koncerata na kojima se ljudi dobro osecaju, sto je bilo vec puno exita. trebalo nam je. stvarno nam je trebalo. sto se mene tice, mogu ti ljudi slobodno da zatvore radnju, ne bih im zamerio. ne bi valjalo, svakako, ali sad, jelte dramatizujem. mogli bi prvo da dovuku radiohead, eto bas u vreme exita ne sviraju nigde.. a mogu i solo, malo kasnije. ozbiljno.

4 juna je bilo sjajno u beogradskoj areni. sudeci po vidjenom ne znam kome je bilo bolje, ljudima dole ili mr nicku gore. nista me ne cudi. bio sam vec na dovoljno koncerata po belom svetu da mi na kraju koncerta bude jako zao sto nije u srbiji, pa da se rusi hala jer bismo mi jos. pa sta ako su svirali dva i po sata. jos samo muddy water... napolju toga nema, oni mu nekako dodju izblazirani. uostalom, ovo nije prica o njima. neko je skoro objasnjavao kakav glas ima kejv. kako dopunjuje muzicare svog benda. kao bbking i lusil. taj rad. ne znas sta je sta-muzika. i energija. uf. lepo rece covek, vidimo se opet, za ten jirs. pa se brze bolje predomislio. za tu jirs. cisto da malo zafali. nemam ja nista protiv. mogao je odma sutra, da se ja pitam.

a dilan je isto blizu. neka ga. secam se koncerta u pesti pred praznom halom, kad nije mogao da sakrije razocarenje. covece, kakva je ta masa kad ih ne zanima dilan. nadam se da se to kod nas nikad nece desiti. zamisli da dodje bbking sa lusil i unutra bude sto ljudi. dobro, los primer, svirka bi garant bila do jaja. na kraju krajeva, u mojo i ne moze da stane puno vise ljudi.